Strela bola ubada u centar. Svet je nestvaran, zivot iluzija. Padam. Senke dolaze i prolaze.. Bes.. Tama! Jeza me prozima, telo se grci. Jecaji ne prestaju. Strela jos dublje ulazi... Bol je neponovljiv. Crno je... Jecaji sve glasniji, grcevi sve jaci. Zalostan vrisak i kraj! Crni soko pada... Jeza i hladnoca prelaze ceo svet. Oronuli bunar je sve dublji...Dno je nevidljivo ali postojano. Polako krecem u ledene dubine...Magla se niotkuda stvara. Krug se polako zatvara..Vreme je stalo. Kosmos ceka... Neizdrziva hladnoca. Nemoguca samoca. Kraj je suvise blizu..Uspomene nestaju, sve halucinacije prestaju. Senke odlaze, prah nestaje. Sve je tako prazno..Pomalo depresivno i zarazno. Sasvim nestvarno,ali i zastrasujuce stvarno. Zivot je prestao..