Lyrics
kazu negde gore, postoji raj,
da bog je taj, koji odredjuje kraj,
tamo je sad neko koga sam voleo,
od mene daleko, i nisam preboleo.
voleo sam je, volim jos uvek,
ma volecu, do dana sudnjeg,
pa makar prosao i ceo vek,
za mene vise, ne postoji lek,
sada samo mogu da te se secam..
da se pitam gde je nestala sreca...
pamtim, nase duge setnje,
razgovore, poljubce i noci letnje..
shvatio sam, da ti mi trebas,
bez tebe sam, a mira ne das.
i kada cu prestati da se pitam...
O da li je to java? ili mozda san?
ne znam ali znam da ostajem sam...
svaki novi dan bio je sve tezi,
a ja kao zrtva u paukovoj mrezi,
nisam mogao pobeci od sebe,
iz mojih misli, gde sam kraj tebe,
uskoro sam spas potrazio u picu,
nikad bio kuci, uvek u kaficu,
prestalo je sve za mene da postoji,
i pitao sam se da li smrti se bojim.
jedan ortak je hteo da me spasi,
pokusao je moju bol da ugasi,
govorio je da moram da shvatim,
da ona vise nikad nece da se vrati,
nisam ga slusao na svoju stetu,
i nastavio da zivim u svom svetu,
alkohol, a uskoro i droga,
postali su smisao zivota moga...
prezivljavao sam tako mnoge dane,
i mnoge noci neprospavane,
uz pomoc droge i alkohola,
pokusavao se, sakriti od bola...
al' sta god uradio, bol je bila tu,
i nisam mogao zaboraviti nju,
jer ona je bila moj zivotni smisao,
zbog nje sam ziveo, zbog nje sam disao...
to vece sam ponovo uzeo drogu,
pogledao u ogledalo, pomolio se bogu,
otrov je munjevito jurnuo kroz vene,
vrlo malo vremena je ostalo za mene,
u tom trenutku bilo mi je zao,
al' kasno je, zivot je posustajao,
uz lomljavu stakla pao sam na pod,
a iznad mene otvarao se svod,
zacuo sam jos da doziva me neko,
i sve je ostalo uzasno daleko...
U MRAKU...
